Restoran Atos 2.0 u Budvi - Pregled lokala u Crnoj Gori koje su otvorili ruskogovoreći relokanti
Novinar i muzički kritičar
Nastavljamo da istražujemo jedinstvene ugostiteljske objekte u Crnoj Gori koje su stvorili preduzetnici sa ruskog govornog područja, a koji su imali hrabrosti da započnu novo poglavlje svog života na slikovitim obalama Jadrana. Ti ljudi dele ne samo iskustvo, već i uzbudljive priče - od prvih koraka u nepoznatom poslu do prevazilaženja neočekivanih prepreka. U ovom tekstu pokazaćemo kako pronalaze inspiraciju, prilagođavaju se lokalnim običajima i stvaraju nešto posebno u novom kulturnom okruženju punom izazova i mogućnosti.
Danas govorimo o restoranu Atos 2.0, koji je već dugo sastavni deo života u Budvi i stekao je stabilnu reputaciju među relokantima u Crnoj Gori.
Lično sam posetio lokal, video sve svojim očima i razgovarao sa osnivačicom i stalnim gostima. Sada ću podeliti svoje utiske i odgovoriti na glavno pitanje: u čemu je tajna uspešnog ugostiteljskog biznisa u Crnoj Gori?
Sadržaj:
Lokacija, selidba i perspektive razvoja
Kulturni program: događaji i organizacija
Zaključak i perspektive razvoja
Atos 2.0
Atos 2.0 (https://www.instagram.com/restaurant_atos) je prijatan restoran koji se nalazi na Mainskom putu, jednoj od najprometnijih ulica Budve, ali je ipak skriven od gradske buke u mirnom dvorištu. Posetiocima kao orijentir služi upečatljiv grafit svetionika, naslikan na zidu susedne zgrade i vidljiv izdaleka.
U meniju su jela evropske kuhinje, uključujući ruske i italijanske specijalitete. Restoran ima dve glavne sale: u jednoj se nalazi bar, dok se u drugoj povremeno održavaju koncerti.
Važan deo restorana je i velika letnja terasa, gde možete popiti šolju čaja ili pušiti nargilu - takva usluga se retko sreće u Crnoj Gori, pa vredi posebnog pomena.
Već skoro 15 godina Atos 2.0 privlači i relokante i goste Budve. Posetioci dolaze da uživaju u kvalitetnoj kuhinji po razumnim cenama i u porodičnoj atmosferi koja traje godinama.
Kako je sve počelo
Da bismo saznali istoriju restorana, razgovarali smo sa osnivačicom i vlasnicom Tatjanom Strelčininom (https://www.instagram.com/tatiana_strelchinina).
Tatjana: Sve je počelo pre 15 godina kao porodični biznis. Otvorili smo 25. decembra 2009. godine. Bilo je nekoliko osnivača. Osim mene, učestvovali su i moja braća, sestra i rodbina - pravi porodični posao.
Tokom godina prošli smo i kroz vatru i kroz vodu. Bilo je perioda ogromnog uspeha, kada su ljudi čekali u redu napolju da se oslobodi sto. Ali bilo je i teških vremena - pandemiju smo vrlo teško preživeli.
Ali da se vratimo na početak. Počeli smo kao velika ekipa, a zatim je svako krenuo svojim putem. Jedan brat se vratio u Rusiju i oženio se, drugi brat Aleksandar prešao je u ketering. Njihov porodični i vrlo uspešan biznis nalazi se u Kamenarima (https://www.instagram.com/fort_alex).
Sestra Ilona postala je poslastičarka, iako ima dva fakulteta u Rusiji. Sada radi u toj oblasti.
Ja sam ostala ovde. Moj sin Ivan je odrastao i sada mi mnogo pomaže.
Takođe sam veoma zahvalna timu koji je ostao sa mnom. Posebno Olji (https://www.instagram.com/ol_fomina_2019), koja je sa nama već oko osam godina i prošla sa nama mnogo toga.
Lokacija, selidba i perspektive razvoja
Restoran Atos 2.0 nije oduvek bio na sadašnjoj adresi - tokom godina postojanja menjao je lokaciju. Selidba je bila motivisana željom da se proširi i poboljša iskustvo za goste, ali i spoljnim okolnostima vezanim za razvoj posla.
Tatjana: Na sadašnjoj adresi na Mainskom putu smo već treću godinu. Pre toga restoran je bio u Bečićima, kod Megamarketa. Tamo je izražena sezonalnost: veliki promet leti, a zimi život zamire. Zimi smo ponekad mogli i da zatvorimo kuhinju i ostavimo samo dvoje zaposlenih u sali.
Sada imamo potpuno drugačiji format: došao je mlad, kreativan tim koji me je inspirisao na promene. Osim toga, pojavili su se problemi sa novim zakupodavcem i postalo je vrlo teško raditi. Pre toga smo imali Srbe, divne ljude, sa kojima smo godinama plodonosno sarađivali.
Tako smo morali da tražimo novu lokaciju. I pronašli smo ovaj Atos. Sa divnom gazdaricom - sa njom imamo odličan odnos. Ovde restoran uspešno radi tokom cele godine.
Preselili smo se u pravom trenutku, kada je bio veliki talas relokanata. Zlatna zima 2022. godine. Bilo je sjajno. Dobri dani, lepe večeri. Sada je sve nešto mirnije.
Naravno, želimo dalje da se razvijamo. Možda da pronađemo savremeniji prostor i da obnovimo opremu. Na tome radimo. Terasu bismo želeli veću. Prostor za terasu nam ozbiljno nedostaje. Uopšte, ideja ima mnogo i ti procesi ne stoje u mestu.
Gosti i kuhinja
Tatjana: Lokalci ne dolaze često. U Bečićima smo imali više srpskih gostiju, a kuhinja je bila više balkanska: ćevapi, pljeskavice, čorbe.
Ovde smo promenili strategiju i prešli na evropski format uz našu, kako kažemo, postsovjetsku kuhinju.
Tokom leta, kada ima mnogo turista, stranci su česti gosti. Bilo je divno gledati Japance koji su naručili čebureke i peljmene. Bili su oduševljeni - fotografisali su, pokazivali snimke naših jela svojim rođacima i prijateljima. Bilo je vrlo prijatno i zanimljivo to posmatrati.
Dolazili su i Poljaci, Francuzi, Skandinavci... A Crnogorci? Dolaze i oni, uglavnom oni sa kojima smo tokom 16 godina rada razvili prijateljske odnose. Nedavno je dolazila porodica sa tinejdžerkom.
Rekli su: "Znate, naša ćerka uči ruski jezik i mnogo želi da proba rusku kuhinju." Pomogli smo im da izaberu meni kako bi probali neka klasična jela. Ali to je više izuzetak. Crnogorci su po mentalitetu veoma vezani za svoju kuhinju, naviknute ukuse, i probati nešto drugačije za njih je skoro podvig. Ipak, naš "olivije" veoma vole i zovu ga "ruska salata".
Birokratija i inspekcije
Postoje li neke specifičnosti u komunikaciji sa državnim institucijama u Crnoj Gori? Kako se odnose prema biznisima koje vode stranci? Da li dosađuju ili pomažu?
Tatjana: Tokom leta ima mnogo inspekcija. Zimi malo daju da odahnemo, ali dešavaju se i tada. Svake godine sve je teže voditi posao. Znate i sami - u našoj delatnosti nije teško pronaći neko kršenje. Ipak, inspektori su u komunikaciji uvek korektni i ljubazni.
Što se tiče dobijanja "dozvole" (dozvola - nap. red.), sve se, naravno, radi sporo, na crnogorski način. Ako neko planira da otvori svoj posao, poželjno je da počne da se bavi tim barem godinu unapred. Podvodnih stena ima mnogo. Globalno, to nije naročito profitabilno, ali pomaže da se preživi u stranoj zemlji. Bilo je perioda kada je bilo krajnje teško. Posebno tokom kovida. Tada smo morali da se snalazimo, razvijamo dostavu i ponovo "izmišljamo" sebe, eksperimentišemo. Čak smo radili dostavu beljaša - po 150 komada dnevno.
Jezik i komunikacija
Tatjana: Lokalci me, naravno, razumeju, kao i ja njih. Polagala sam ispit iz srpskog jezika, jer bez toga ne bih dobila "stalni boravak".
Ali mogla bih da ga znam i bolje. Problem je što sada uglavnom komuniciram sa rusko-govornim ljudima. Nedostaje mi praksa, da tako kažem. Na primer, ako treba otići kod lekara i nešto mu objasniti, to je znatno teže nego dogovarati se oko posla - potrebne su druge reči. Sa dobavljačima, računovođama i sl. nema problema u komunikaciji.
Kod dece je sve odlično. Mlađi je krenuo u vrtić ovde, pa perfektno govori crnogorski. Stariji sin je uopšte vrlo nadaren za jezike: engleski mu je odličan, srpski dobar, a ruski sjajan. Ponekad mi se i smeju kako govorim.
Kulturni program: događaji i organizacija
Povremeno kod vas imaju događaji, koncerti. Recite nešto o tom segmentu lokala.
Tatjana: Da, zaista. Volimo da sarađujemo sa kreativnim kolektivima i umetnicima različitih žanrova. Ako nam se obrate, gotovo nikad ne odbijamo izvođače. Posebno ako dolazi neko nov i zanimljiv.
Ranije smo organizovali i karaoke večeri. Mnogi se i danas sećaju tih večeri koje smo priređivali zajedno sa Vadikom Magilevskim (https://www.instagram.com/vadim.mag). I, usput, nedavno smo takve žurke ponovo pokrenuli - svratite na oganj!
Da li ima problema sa bukom i komunalnom policijom?
Tatjana: Nažalost, to je jedna od specifičnosti koja ne dozvoljava da se "razmahneš" do kraja. Restoran je među stambenim zgradama, pa u svakom slučaju nastojimo da sve koncerte završimo do 23:00, kako nikome ne bismo smetali. Plus, u skladu sa lokalnim zakonima, imamo specijalan limiter koji kontroliše nivo buke u lokalu i fizički ne dozvoljava da se pređu granice propisane crnogorskim pravilima.
Zaključak i perspektive razvoja
Restoran Atos 2.0 nije samo uspešan lokal, već i odraz puta punog izazova, promena i stalne težnje ka razvoju. Tatjana Strelčinina je zajedno sa svojim timom prošla kroz brojne teškoće - od selidbi do prilagođavanja lokalnim realnostima - ali je svaki korak samo učvrstio njihove pozicije. Zahvaljujući fleksibilnosti i kreativnom pristupu, Atos 2.0 nastavlja da privlači goste raznovrsnom kuhinjom i prijatnom atmosferom.
Ako želite da pronađete stan bliže ovom odličnom lokalu, naš portal Nepokretnost.me je uvek spreman da vam pomogne pri izboru. A restoranu Atos 2.0 želimo dalji uspeh, inspiraciju i napredak!
Novinar i muzički kritičar